Дневник :
(1896-1920)

Jovan Jovanović (1869-1939) bio je jedan od značajnijih učesnika u političkom životu Srbije pre i tokom Prvog svetskog rata, kao i u potonjoj jugoslovenskoj državi. Jovan je u državnoj službi bio od 1892. godine, ponajviše u diplomatiji, dok je u Ministarstvu inostranih dela radio od 1896. godine, sa kojom počinje i knjiga „Dnevnik". Kao diplomata službovao je u skoro svim diplomatskim zvanjima, dok je 1904. godine postavljen i za šefa Konzularnog odeljenja, a 1911. za načelnika u Ministarstvu inostranih dela. Dva puta je bio na značajnim funkcijama - ministar spoljnih poslova (1912.) i ministar pomoćnik (1914-1916). Jovan nije uredno vodio beleške sve do 1914. godine, ali jeste u periodu 1915-1918, a delimično i do 1920. godine. Nedostaju dnevnički zapisi iz značajne 1914. godine. Nema ih sačuvanih u bilo kom obliku u njegovoj zaostavštini u Arhivu Jugoslavije, niti se išta pouzdano zna o njima. Svi oni su neposredno ili posredno vezani za temu odgovornosti Srbije za izbijanje Prvog svetskog rata. Ipak, postoje neki od njegovih radova o događajima iz te godine objavljeni u periodu 1925-1930 godine, na koje su priređivači ove knjige skrenuli pažnju.

Vredna je spomena i Jovanovićeva književna delatnost. Bio je saradnik zavidnom broju listova i časopisa, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Skoro svi radovi koje je napisao odnose na dve teme: na spoljnu politiku Srbije i na nacionalno pitanje. Pišući o ovim pojavama posle završetka Prvog svetskog rata, naročito o prvoj, Jovanović je obilato koristio svoje dnevničke zapise, koji nažalost nisu sačuvani u celini. Nije poznato da li ih je uništio autor nakon što su iskorišćeni, ili su nestali na neki drugi način.

„Dnevnik" obuhvata vreme kada je obavljao diplomatske poslove; iz tog razloga je, pre svega, posvećen spoljnoj politici Kraljevine Srbije. Jovanovićev Dnevnik je retko korišćen u istoriografiji. Rukopis je maltene nečitljiv, mastilo izbledelo, slova ispisana sitno,... Upravo iz ovih razloga, „Dnevnik (1896-1920)" u izdanju RTS Izdavaštva, Prometeja i Arhiva Jugoslavije, koji su priredili Radoš Ljušić i Miladin Milošević, predstavlja imponzantno delo i po obimu i po značaju.