Tečni kristal

U slobodnoj interpretaciji, mogli bismo svakako reći da je mikroesej žanr kratkog metra pisan tehnikom razobličavanja, razotkrivanja, odnosno, demistifikovanja. Idealna forma našeg vremena: istovremeno i brz i dinamičan, i eksplicitan i ekspresivan... Mikroesej predstavlja jednu bezgranično veliku, intrigantnu i zavodljivu enigmu i, u metaforičnom smislu, neodoljivo podseća na neko „čudnovato biće“ bez identiteta roditelja, bez datuma i mesta rođenja, bez „nasleđene“ krvne grupe, dakle, bez istorije svog postanja...

Najveći broj ovih tekstova pokazuje duboku filozofsko-poetičku, intimnu, čulnu i retoričku borbu protiv svakog sižea. U njima nema nikakvog minimalnog narativnog konteksta, epifanijska gnezda se smenjuju sistemom arhetipskog poimanja kristalizacije koji podrazumeva sticaj unutrašnje i spoljne svetlosti, podsvesti i asocijativnosti i jezika (mikroteksta) kao polazišta za dalju čitaočevu dokvalifikaciju. Znači, u pitanju nije žanrovski ili metažanrovski jednosmerni postulat koji se bavi suštinom eseja kao interpretacije već polazište i ishod po sebi, lirska i transcendentalna anarhija ili erotika u kojoj se stvari, pojave, pojmovi, fenomeni, iskustva, stanja i saznanja oslobađaju bilo kakvog nepoetičkog sistema i predočavaju se kao podsticaj za destabilizaciju duše u najpozitivnijem smislu tako da je njihova preotvorenost i provokativnost sve manje citatna a sve više zenovska…