Свето писмо наш најбољи пријатељ и васпитач

Предговор

„Живот човеков на земљи одвајкада је велика тајна и велика загонетка. Његов почетак скрива се од наших очију у тамним дубинама далеке прошлости, а крај му се губи у непрозирној магли неизвесне будућности. Овај свет у коме човек одживи свој век у многоме је сличан позорници драмске радње, чији је режисер, као у позоришним комадима, невидљив, а главни актери, људи, су видљиви. Нека невидљива рука, мимо њигове воље, изводи их на позорницу живота и, опет мимо њихове воље, кад одиграју одређене им улоге, уклања са позорнице. Неким људима овај живот прође као сан: они га просто преспавају, несвесни својих животних збивања. Други, трезвенији, чији разум будно прати живот у свим његовим фазама и променама настоји да докучи њихов смисао и циљ, питају се: Шта се ово са нама догађа? Ко је човек? Зашто је овде? Какав је смисао и циљ његова појава на Земљи? Куда са ње одлази? И тако даље…