Христос из Нанђинга

СМРТ ХРИШЋАНИНА

Једне Божићне вечери пре коју годину, млади јапански дечак се нашао исцрпљен и гладан на улазу цркве Свете Лусије у Нагасакију. Бригу о њему преузе језуитско братство које је долазило у цркву. Наденуше му име Лоренцо, и језуитски мисионари га узеше под своје окриље.

Кад би га братство упитало о његовом рођењу и родитељима, никада није отпочињао причу већ би давао двосмислене одговоре попут: „Мој дом је парасио“, и „Мој отац је Деус“. Разоружавајућим осмехом прекинуо би сва даља питања о својој прошлости. Како год, било је очигледно по плавој бројаници на његовом зглобу да његова породица није била безбожничка. Можда то беше разлог зашто љубазни оци и братија примише Лоренца у њихова срца …