Свети Сава

Два предавања о светом Сави одржана пре десетак година чине два поглавља књижице др Марка С. Марковића: СВЕТИТЕЉ и ПРОСВЕТИТЕЉ.

На једном месту, Марковић вели: „У молитвеном и созерцатељном бдењу пред иконом светог Саве, ми познајемо себе. Одговор на питање ко је свети Сава нам уједно казује ко смо ми, ко су духовна чеда Савина. Речју, сазнајући оно што као прави светосавски наследници јесмо, ми у исти мах увиђамо оно што треба да чинимо“…

Из књиге
Светитељ

Нико не може порећи да између светог Саве и српског народа постоје неке тајанствене и неразлучне везе. Чудесна трајност Савиног култа кроз историју, хагиографску књижевност, народну и уметничку поезију још увек задивљује. Они који верују да народи имају душу, морају доћи до закључка да су Срби у светом Сави препознали себе. Рекло би се да од његове успомене не могу да се растану зато што су у њему сагледали свој идеал и свој архитип. Ако негде постоји идеја српског народа, као што то бива у свету Платонових идеја, онда ту идеју пред Богом претставља свети Сава. Заиста, тај свети Немањић је најлепше оличење и најплеменитији израз српске душе.

Чак и кад би Срби заборавили шта за њих значи свети Сава, нашли би се њихови непријатељи да их на то потсете. Сви душмани који су током векова покушавали да српство у сржи униште, да српски род затру духовно, не би ли га покорили физички, оборили су се на култ светог Саве. Тако некада Турци, спаљивањем моштију светог Саве на Врачару 1594. године. Тако после и вазда сви могући безбожници. На ту истину нас потсећају и стихови светосавске химне:...

О аутору
Срби су народ веома строг у оцењивању. Аршин им је висок. У богоизабране великане улазе не многи. То су орлови Духа: Св. Сава, цар Лазар, Карађорђе, Његош...

Други ред чине витезови културе: Лаза Костић, Вук, Тесла, Николај Велимировић...

У трећем реду узвишених подвижника словесности врхуне: Момчило Настасијевић, о. Јустин Поповић, Сава Шумановић, Црњански...

Овом духовном роду припада и Марко С. Марковић. И он је слуга Слова.

Процветао је у туђини.

У тмурном изгнанству није занемео од очајања. Богослужио је у Смислу. Одгонетао је тајну Косова и завет вечни Србијанства... Проникнуо је у нечастиве завере против Православља...

Но, ево, Марко се вратио свом Отачаству - као проповедник - у душе младих.
Иако је студирао на Сорбони није се отпадио од Византије светловите, као Скерлић...

Марко доноси ученост окађену светињом, неупоредиво крилатију од приземне ученосги Доситеја Обрадовића.

Добро дошао кући, макар у књигама! Са кадионицом Те чека

епископ Данило Крстић