Света Ксенија Петроградска - приповетка, житије, акатист, молитве

Санкт-Петербург, јесен 1756. године
           Град на четрдесет острва у хладном мору је заспивао. Тамне воде реке, која се у низији делила у више рукаваца и канала, уливале су се у невидљиво, ту негде притајено море. Ветар који се ковитлао над земљом, дувао је празним улицама града, али није могао да стигне до људи, који су се посакривали по својим домовима. Људи су се плашили ветра јер је град могао да нанесе највећу беду. могао је да подигне гладне воде залива, а оне би се, послушне његовој вољи и презирући спорост и немоћ реке, покренуле, и почеле надирати на сироти и, наспрам мора, беспомоћни град …