Свет Томиног јеванђеља

Раних деведесетих година, у студијама Томиног хришћанства превладавала је хипотеза да је овај ранохришћански документ настао у Источној Сирији, вероватно у области града Едесе. Мањи број научника је заступао нешто старију и конзервативнију тезу да је оно написано тамо где је и пронађено – у Египту. Испитивање порекла ране хришћанске заједнице под необичним именом наасени, која је користила овај спис као своје јеванђеље, доводи у питање како египатску, тако и источносиријску хипотезу о његовом пореклу и путевима преношења. Иако би се основано могло тврдити да су бар неке од Исусових изрека из Јеванђеља по Томи записане још у првом веку, кључни помак у развоју тог дела био је, заправо, везан уз његову накнадну гностичку редакцију. Главна разлика између Томе и синоптичких јеванђеља, која су имала сличну, али не идентичну повест редакције, јесте баш у томе што је прво јеванђеље настајало у изразитијем синкретистичком миљеу који је врло рано, вероватно још током првог века, попримио гностичка обележја. Овај правац истраживања води потом директно у Малу Азију, тачније у област града Хијераполиса у Фригији. Анализа имена, порекла, као и митологије, доктрине и ритуала секте наасени помогла је да се изведу и неки кохерентнији закључци о њеном идентитету.
Ова књига се, након пуних тринаест година, сада први пут објављује на српском језику. Превод Јеванђеља по Томи Новице Петровића објављен је у посебном додатку ове књиге. Тај превод је изворно публикован, поред других списа из библиотеке Наг Хамади, у књизи Гностички текстови (Алеф, Градац, Чачак, 1992), а сачињен је на основу енглеског превода Томиног јеванђеља.