Сусрет и сукоб са науком

Наука са техником, са којом је данас нераздвојна, заузима авангардно место у људском друштву и према мишљењу многих она је најзначајнији духовни производ и највеће цивилизацијско достигнуће модерног доба.

Међутим, још је Жак Моно констатовао да је наука "освојила своје место у друштву, у практичном животу човека, али не и у људском срцу". Модерно друштво је утемељено на науци, оно јој дугује своје богатство и прихвата ризницу знања и моћ коју му пружа, али не прихвата њену најдубљу поруку: објективно знање као нови, јединствени и аутентични извор истине.

Већ прве велике истине модерне науке до којих долазе Коперник, Галилеј, Дарвин и многи други уздрмале су из темеља људско друштво, посебно њену хуманистичку и духовну елиту. Јер, она је развејала многе тајне, митове и мистерије којима се хране уметност и религија и поништила многе антитезе филозофије.

Она је довела у питање многа морална и етичка начела у тој мери да данас њен развој није толико лимитиран идејама и методама колико етиком. Све то изазива сукоб па и страх од науке тако да неки упозоравају да "са технонауком живимо у сенци апокалипсе".

Аутор објашњава карактер природних, егзактних наука и разлоге жестоких сукоба са хуманистиком, поезијом, политиком и религијом уз сугестију да у суштини сукоба лежи различито поимање истине и реалности и да нико, па ни наука, није апсолутни господар истине.