STRANAC U HUMANISTIČKOM NASLEĐU

Ukoliko bismo istoriju evropskog identiteta posmatrali kao dugo trajanje, onda bi to bila istorija stranca – trajno suočavanje sa drugim. I to, možda najmanje, iz razloga što tu istoriju čini mnoštvo susretâ, neprekidnih stvaranja i rušenja različitih vrsta granicâ. Fluidnost tih granica još uvek doprinosi stvaranju i nestajanju različitih identitetâ, stvaranju i prevazilaženju stranaca. Ali, s obzirom da je u konstituisanju evropske istorije, tih identitetâ i granicâ učestvovalo i mnoštvo stranaca, za Evropu možemo reći da je bila i ostala prostor na kojem se vekovima taloži iskustvo različitosti.