Немачке теме

Гете није волео Краљевића Марка. Дабогме да није, и како би ведри љубитељ калокагатије могао волети онако мрка и виолентна примитивца! О томе не би требало губити речи. Задатак је овога чланка показати на примеру Марка један део Гетеове песничке физиогномије; и нарочито, обележити докле је ишла Гетеова чувена љубав према нашој народној поезији. Кад се, у онако паметном и онако сухом 18. веку, зачуо са севера глас бардâ, и баладâ, и кад су Русо и Хердер онако заносно објавили дух примитивних народа, Гете је и сâм стао слушати и бележити народне песме, заволео баладу, превео »Хасанагиницу«, обрадио теме из романтичне немачке прошло сти. Но убрзо је све то оставио, – отишао у Италију, у античност. Али, уопште говорећи, Гете се није престајао инспирисати лирском попевком из народа, откако се познао с Хердером, па чак ни у Италији, и то у смислу чистог лиризма. По други пут, он се пустио романтичној струји, и занимао се народном поезијом, надомак, од 1806. до 1828. по прилици, али само као посматрач; његова оријенталска лирика значила је извесно бекство из буке европске револуције у источну мудрост. Последње године живота он се опет затворио у свој класичарски видокруг, који заправо није ни остављао.


САДРЖАЈб>

Гете о Краљевићу Марку, 5
Шта је Гете видео у нашој народној поезији, 26
Гетеов значај, 39
Вечито враћање, 55
Немачки савремени књижевници и политика, 71
Погледи Томаса Мана, 116
Белешка о аутору, 164