Strah i anestezija

Anestezija predstavlja neodvojijvi deo operativnog zahvata kome se bolesnik podvrgava da bi razrešio svoj zdravstveni problem. Anestezija je stanje namerno izazavane bezopasne i privremene neosetljivosti bolesnika nad kojim se vrši operativni zahvat. Ta neosetljivost, mir bolesnika, gubitak refleksa, a ponekad i svesti (jer deo anestezije predstavlja i veštački izazvan san), postižu se primenom niza anestetičkih sredstava. Njih ordinira i kontroliše im dejstva anesteziolog. Termin san koji koristimo za privremeno kontrolisano odsustvo svesti bolesnika ne odgovara prirodnom snu iz koga se normalan čovek može probuditi kad hoće ili kad to neko drugi hoće da psotigne grubom draži (bolni stisak, vika... itd.). Iz ovog, anestezijskog sna, bolesnik se ne može probuditi kad on hoće i on u tom snu ne oseća nikakave draži ma kako jake bile (anestezija). Ovog sna koji kontroliše neko drugi, a ne oni sami, plaše se bolesnici (97% ispitanih) koji moraju biti operisani. O samoj anesteziji oni ne znaju gotovo ništa (83% ispitanih je potpuno neinformisano), grade svoju predstavu o njoj i plaše se te predstave.