Autor: Mirjana Popović-Radović
Strana: 302
► Ostali detalji

Biljke su oduvek, ne bez razloga, povezivane sa fenomenom „čuda,“ koje je i samo postalo predmet filozofskih promišljanja. Naime, biljke su imale značajno mesto još u antičkoj filozofiji od Aristotela i Sokrata, preko Dekarta do Njutna. Iako su biljke bile svuda oko čoveka i pristupačne, njihov rast iz semena bio je u neprestanoj interakciji sa Suncem i Mesecom, sa vodama i njihovim kruženjem u atmosferi, od čega su zavisili godišnji ciklusi prirode. U stvari, sam život. Mitologija je znala za estetsko dejstvo biljaka, i u tome je pronalazila prikrivenu božansku moć. Ali, ta estetičnost cveća, pre svega, njihov miris i boje, bila je sastavni deo erotske i plodotvorne energije života rastinja, tako da je mitove buđenja prirode u proleće obeležavalo jedinstvo duhovnog i materijalnog na planu lepote kao fenomena.