Исидора Секулић: Стопама Христовим, одабрани записи

Јунаци и песници су славни; мислиоци су велики; свеци су само свеци. Можда је сума напора тамо где нема атрибута. (Исидора Секулић)

Исидора Секулић (1877–1958) је у многим својим радовима изражавала тиха књижевноуметничка сазрцања, иницирана посебним религиозним надахнућем. Њена уметничко-теолошка тиховања и молитве за спас овог света и властите душе, а на темељу увида у врло динамични унутрашњи космос прешироког човека, најексплицитније су изражена у есејима и поетско-прозним записима.

Исидорине религиозне ставове, духовна сазрцања и моралне дилеме, између осталих, читамо управо у књизи Стопама Христовим – Одабрани записи:
„Молитве у Топчидерској цркви“,
„Крај гроба који ће да засија“,
„Искуство на Божић“,
„Бденије у манастиру Раковици“,
„Кратак боравак у Жичи“,
„Наше духовно неимарство: две путне белешке“,
„Изравнања“,
„Трка без мете“,
„Ода снегу“,
„Мистериј пута и стазе“,
„Усредсређујмо се: Расејаност није мана него порок“,
„Наше ‘прелазно време’“,
„Белешка о пролазности у животу“,
„Забелешка о гневу“,
„Две речи о правди и вечности“,
„Иде ли уметност над светост?“,
„Проблем изузетне личности“,
„Проблем сиромаштва у човеку и књижевности“,
„Интелектуалац и сиромаштво“,
„Једна знаменита духовна веза Истока и Запада [Св. Августин]“,
„Св. Францискус од Асиза“,
„Родна груда Св. Францискуса из Асиза“,
„Стопама Христовим Томаса из Кемписа“,
„Одабрани ситни записи“.

Јако индивидуализованим сензибилитетом и духовним оком ова књижевница је одгонетала личне религиозне и стваралачке недоумице, уздигнувши их на раван општих питања. Тако је створила посебан жанр – религиозни есеј. Она је у књижевни дискурс одлучно увела корпус тема који припада теолошкој мисли. Њена религиозност провејава и у прози и у лирским записима и молитвама, а несвакидашња богословска отвореност и луцидност те записе чини истинитим и блиским свачијем искуству. Као писац и мислилац, Исидора је успела да објективно и разложно осветли стваралачки ум. У њој су се интегрисали личност песника, личност мислиоца и прегнуће мистика. Отуда она постаје репрезент одуховљеног уметничког постулата модерног књижевника. (Из предговора Јане Алексић)