Студијом Љубишини стилски ефекти, др Лариса Раздобудко-Човић наставља да се бави специфичношћу фразелеошког слоја опуса Стефана Митрова Љубише. Новину у методу којим се анализирају ове фразеолошке јединице представља то што се оне не проучавају изоловано већ се посматрају као делови мреже језичке слике света пишчевог идиолекта. У уводном одељку изнета је теоријска база коју је аутор применио у селекцији и класификовању фразеолошких јединица. После критичког прегледа мишљења о томе шта се подразумева под појмом фразеолошке јеинице у савременој словенској фразеологији, аутор се определио за дефинисање и класификовање фразеолошких јединица према поставкама родоначелника руске и словенске фразеологије В.В. Виноградова.