Стих и смисао: есеји о српским песницима

У књизи Стих и смисао Васа Павковић, један од најагилнијих српских песника и књижевних критичара, бави се промишљањем српског лирског песништва у последњих век и по.
Разматрајући различите феномене, Павковић пише о поезији Костића, Ћурчина и М. Јакшића, као класика, али и модерних песника чије је дело обележило другу половину 20. столећа: Попе, Давича, Раичковића, Павловића, Христића, Симовића...
С једнаком интерпретативном страшћу он говори о Танасију Младеновићу, Срби Митровићу, Брани Петровићу, Десимиру Благојевићу, Војиславу Деспотову, Мирославу Максимовићу, али и песницима који су игром животних околности више или мање остали по страни од интересовања српске књижевне критике: Лази Лазићу, Душку Радовићу, Миодрагу Станисављевићу, односно Николи Н. Гузијану, Бранку Чучку, Ксенији Зечевић, Петру Милошевићу...

Дело песничких савременика, који припадају књижевној Павковићевој генерацији, нашло је у њему оданог тумача, па су у корицама књиге Стих и смисао и текстови о Новици Тадићу, Слободану Зубановићу, Братиславу Милановићу, Марији Шимоковић, Радмили Лазић, Миловану Марчетићу, све до нешто млађих Николе Вујчића, Живорада Недељковића и Војислава Карановића.

Ако верујете, као аутор књиге Стих и смисао, да о поезији најбоље пишу управо песници, ово је књига за вас.