Штампа и црква: 1960-1990: у новинама се тако писало о Српској православној цркви

У новинама се овако писало у Српској православној цркви.

Црква Божја је од свога постојања увек имала искушења и патњи, а њени чланови су били прогоњени све до наших дана. О Историји Христове Цркве и њеној судбини можемо читати у Делима Апостолским, Историји хришћанске цркве, а сада смо и сами сведоци њеног живота и њеног обстојавања. Читава плејада мученика, исповедника и светих кроз две хиљаде година сведоче и потврђују речи Њеног Оснивача Господа Исуса Христа да ће сви његови следбеници бити гоњени, и да ће их многи мрзети због Његовог имена.

То је осетио и наш србски народ кроз своју историју а нарочито у много хваљеном двадесетом веку. У другој половини тога века педесетих година, почела је борба против Бога и Цркве, чији смо и ми сведоци. То је било време када се све загадило и замутило, а вера и духовне вредности бачене под ноге, у блато новога система и новог друштвеног поретка. Хришћанске моралне вредности су исмејане, искривљене и служиле су за изругљивање.

Стварало се друштво које се не двосмислено определило за живот без Бога. То је у ствари био период отвореног материјализма и атеизма који ће се завршити тоталитаризмом, иначе у најнечовечанскијем и најкрвавијем веку у људској историји.

У томе друштву у коме је место Бога постављена природа, уместо вере и Откривења наметнута идеологија материјализма, уместо потврђивања стваралачке личности и њене вредности, дошло се до власти маса које уништавају личност и стваралачку иницијативу, уместо љубави озаконила се класна борба и мржња. У неким комунистичким земљама говорило се о „светој мржњи“. Уместо Богочовека ставио се човек, који је на крају крајева постао диктатор - човек - бог без Бога. Тако је у ствари почело убијање душа. Диктатор и његови сарадници, милитантни атеисти својим списима и делима, својим квази моралом убијали су генерације које су пристизале. Духовно - морално уништење најдрастичније ће се одразити кроз широку слободу у којој ће се практиковати дрога, порнографија, проституција и на крају криза ауторитета.

Овакви облици духа и морала који су почели да се практикују у новом „прогресивном“ друштву имали су у ствари своје порекло у луциферској побуни против Духа Светога или против Божанства. Против Цркве.