Ово је скуп од петнаестак “отворених и затворених” писама које је овај, веома цењени писац, добитник награде “Меша Селимовић”, упутио разним личностима и институцијама.Предочавајући и сликајући драматично стање на Косову и Метохији, посебно међу Србима, писма је, између осталих, упутио Џорџу Бушу, Бернару Кушнеру, владици Амфилохију, Добрици Ћосићу, Војиславу Коштуници, и другима. У том следу, дугом више од две деценије, веома је видљива драма косовских Срба.Академик Матија Бећковић, у предговору за ову књигу, каже да је Сарић ова писма “датумирао и обестраничавао и разашљао и тамо где нису упућивана и онима којима нису била намењена”. Кроз ову књигу, која се, као што каже Бећковић, писала сама, писма ће стићи на кућне адресе и данашњим читаоцима и “неком далеком поколењу”.Сарићево дело је специфично као и његов живот, јер је он изабрао да остане на Шар планини, у општини Штрпце, једној од најзатворенијих српских енклава у јужној покрајини. У тим тешким околностима настају и његова дела која носе печат те усамљене средине.