Српске Божићне приче

Божић, један од највећих хришћанских празника, је дан рођења Христовог, дан праштања, даривања и љубави.

У Србији чврсто везан за снежну зиму, Божић је празник кућне топлине, породице и заједничких успомена. Но, та је прича само делом идлилична, у њу се уплеће мотив људске невоље, њеним јунацима ускраћено је све оно што чини лепоту Божића. Судбине ових јунака подсећају нас да увек будемо захвалнији, саосећајнији и брижнији једни према другима.

Јунаци Сремчевих и Нушићевих комичних прича нам указују на све оне врлине и мане једног сасвим обичног човека који зна бити у малим стварима велики, а у великим стварима мали човек. Станковићева сећања уоквирена су архетипским божићним призором његове родне куће и баба Злате која своју улогу домаћина преноси на младог Бору, уз све оне почасти оновременог полозајничког обичаја. Несрећа и безнађе као да досежу дно у причама Вељка Милићевића, Милутина Ускоковића, Јанка Веселиновића и Исидоре Секулић, ипак на крају све обасјава чудесно и јарко божићно светло.

Божић је надахнуо најзначајније српске писаце па су се тако најлепша дела српске књижевности нашла у овој антологији.

Садржај
Стеван Сремац — Божићна Печеница
Бранислав Нушић — Министарско Прасе
Бранислав Нушић — Свињска Њушка
Бранислав Нушић — Полаженик
Бранислав Нушић — „Госпођа Милхброт”
Илија И. Вукићевић — „Рождество Твоје... "
Јанко Веселиновић — Божићња Радост
Светозар Ћоровић — Први Бадњак
Борисав Станковић — Наш Божић
Симо Матавуљ — Први Божић На Мору
Иво Ћипико — На Сами Бадњак
Милета Јакшић — Божитњи Дан
Вељко Милићевић — Божићна Прича
Милутин Ускоковић — Отац И Син
Исидора Секулић — Суседи
Светозар Ћоровић — Богојављенска Ноћ
Светозар Ћоровић — На Нову Годину