Србин без Космета светиња без звона

У данашњици пишу многи а мало је правих. Читајући поезију Видосаве а рекао бих Видославне, уживао сам. Пуноћа поезије трезни читаоца остављајући га са мирисом босиљка, мирисом истине. Осећа се то, како који стих човек прочита о њему би могао да говори и говори. Са поезијом Видосаве Арсенијевић можемо опет гласно запевати златна се труба с Косова чује. Многи ће тек за Видосаву и њене песме да чују. Песникиња пишући уједно свира и гусле и фрулу. Најфиније тонове људске душе и људксе муке и радости. Њена поезија је јединствена. А што се тиче беседе коју је Видосава изговорила на дан Пресвете Богородице Тројеручице уписаће се у најблиставије слово које је са Косова и Метохије поручено свим Србима.
Матија Бећковић