Sofisti1: Protagora, Ksenijad, Gorgija, Likofron, Prodik i Trasimah

Kultura sofista je kultura realista: to je neprocenjiv pokret usred posvuda proširenog moralnog šarlatanstva i šarlatanstva ideala u sokratskoj školi. Grčka filozofija je bila propadanje grčkog instinkta. [A sofisti su nosioci] snažnog i strogog duha za realnosti, čak i okrutnog, koji je počivao u instinktu starih Helena. [Posedovali su] odvažnost pred stvarnošću.

Fridrih Niče, u Sutonu idola Zajedno s takozvanim presokratovskim misliocima, grčki sofisti su bili prvi filozofi (i besednici i učitelji) koji su prethodili Platonu i Aristotelu. Od njihovih spisa je malo šta ostalo. Uglavnom su svedeni na odjeke u delima drugih. Ali i tako posredno, razgrćući zaborav, otkrićemo da su sofisti u mnogo čemu prednjačili svom dobu i najdalje dosegli kada govorimo o važnosti, barem za demokratiju, transformativnog i efikasnog umovanja u ubedljivim javnim obraćanjima i komuniciranju. NJihova istraživanja statusa žena i robova u društvu, porekla religije, razlikovanja nas i drugih... bili su osnova za dalje uvide u istu i sličnu problematiku kod sledećih naraštaja. Ukratko, čitati ih, makar fragmentarno ili iz druge, često neprijateljske ruke, jeste dragocena i poučna lektira.