Sinestezija u poeziji

Pojam i naziv sinestezije menjaju se u toku vremena pored ostalog i zato što se njome bave razne nauke. Krajem XIX veka taj naziv usvojili su pesnici, lekari i psiholozi. Kasno uneta u rečnike termina i ovlaš definisana, sinestezija se vezuje ili poklapa sa drugim pojmovima, gde spadaju i stilske figure. Pogled na nju zavisi od toga da li se ispituju čula, jezik ili stvari koje opisujemo kao da ih opažamo "drugim čulom". Ovi pristupi se uzajamno ne isključuju, ali svaki od njih odgovara jednoj nauci. Mada poetika i književna istorija ne bi morale da idu za naukom o radu čulnih organa, trebalo bi naravno znati da li ljudi vide zvuk i da li je plavi šum figura ili stvarni utisak. Šira istorija date pojave ne spada u okvir našeg rada, pa ćemo se osvrnuti na ono što bi nam pomoglo da bolje odredimo književnoteorijsko mesto pojma i da vidimo kako je on privukao ljubitelje retkosti i one koji krše norme.


SADRŽAJ
I. Pojam i naziv sinestezije, 5
II.- Radni pojmovi i njihove implikacije, 44
III.- Perspektive uporednih istraživanja, 65
IV.- Dodatna razmatranja, 154
V.- Formule i njihova ostvarenja, 170
VI.- Završni pogled, 180
VII.- Izdanja pesničkih dela navedenih u ovom radu, 196

Reč na kraju, 199