Сервантесов магични реализам

Добро тако је било последњи пут. Али пре тога, у Мадриду, нисам разговарао са њим о свакодневним стварима. Сусрет се одиграо у једном од кафеа на Гранд Вии, у коме су се пиле најбесмисленије ствари; кафа која није кафа, итд. Хемингвеј је носио у задњем џепу панталона металну пљоску пуну нечега што сам, захваљујући његовом позиву, пробао први пут у животу: виски. Тако да сам тог поподнева открио две ствари из англосаксонског света: виски и значај Марк Твена. Јер то је била друга ствар. Хемингвеј ми је рекао да је апсолутно немогуће разумети било шта о САД ако се у танчине не познаје Марк Твен, кога је он, Хемингвеј, сматрао највећим писцем своје земље. Да ли је у тој тврдњи било нечег шаљивог, или није, ја не знам, и мислим да о томе не треба расправљати.