Семантичка антиномија поетике Слова љубве

Критика критичко-истраживачке рецепције Слова љубве деспота Стефана Лазаревића.

Књига Звездана Живановића је зборник истраживачких пролога о једном од најзначајенијих дела српске средњовековне књижевности, посланице Стефана Лазаревића, насловљене Слово љубве, настале почетком XV века. Ово дело је једно од оних остварања која су, од када је почело темељно истраживање средњовековне књижевности, а нарочито у другој половини прошлога века, привлачила све најважније стручњаке из ове области, од Драгољуба Павловића, Радмиле Маринковић, преко Димитрија Богдановића, Ђорђа Трифуновића, Вере Јерковић, до аутора с почетка ХХ века. У тим анализама и расправама било је речи о овој посланици као књижевном остварењу у духу нових литерарних оквира (хуманизам-рана ренесанса), о делу које је израз духовног поимања литературе која подлеже технолошким тумачењима, о вези са Библијом (тумачење алегорије, апострофа псалмотворца и сл.) и другом духовном литературом, као и о чисто филолошким аспектима (Слово љубве као средњовековни књижевни жанр; језик Слова љубве и др.) …