Autor: Samjuel Beket
Strana: 285
► Ostali detalji

Opus Samjuela Beketa, prepoznatljiv pre svega po dramskim tekstovima, krije blago koje se nalazi u samim temeljima njegovog stvaralaštva. To blago izlazi na videlo u ovoj knjizi – reč je o kratkim pričama koje je pisac stvarao tokom čitavog života, i koje su zapravo bile mera njegovog odnosa prema svetu i prema celokupnom umetničkom stvaranju. Priče je Beket pisao i na engleskom i na francuskom jeziku, sam ih je prevodio, menjao i tako iznova stvarao, čineći ih time teško svodivim za priređivače.

Stenli Gontarski, vodeći stručnjak iz oblasti beketologije, u ovom izdanju sakupio je sve krat­ke proze, prvenstveno na osnovu kriterijuma koje je odredio sam Beket. Iz ovih često teško prohodnih, ali i humorom oplemenjenih tekstova, izranjaju ofucani šeširi, okraćale nogavice i mucave rečenice predaka onih likova posle kojih svetske pozorišne scene više nikad nisu bile iste.

Beketova nepogrešiva slika savremenog sveta, naslućena još pre nego što su prve konture bile načinjene, svedoči o jedinstvenom umetničkom geniju koji je beskompromisno, smelo i skromno, izrazio sve stra­hove, ali i nade, prekore, ali i moguće izlaze iz onoga što odlikuje ljudsko stanje našeg vremena. Izgubljeni, prognani, bezdomni lutajući subjekti ovih priča koji naseljavaju evropske pejzaže, stvarne i književne, posle svih užasa napakovanih u njihovoj, i našoj svesti, ne odustaju od bolnih pokušaja samospoznaje, mada ih telo izdaje, a volja jedva da postoji. Beketa je njegov tragalački put kroz jezik(e), koji je vodio kroz modernističke lavirinte, doveo do toga da se oslobodi svih viškova, da u kreativnoj imploziji koju sam najčešće označava kao nedovršenost, nedorečenost i napuštanje, stvori delo koje ostaje trajni bezvremeni izvor nadahnuća.

Samjuel Beket je 1969. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.