Искре из пепела

Пиргићева уметничка перцепција држи се једног од строгих захтева чеховљевског правила: ничег сувишног! Не допусти у свом изразу вербалну расутост, опширност – поштуј смисао и примену сваке речи, не расплињавај исказ. На тако солидно освојеној подлози, Бранко Пиргић постиже пуноћу сваке исказане епизоде, даје целовитост фрагментарно виђеним и оживљеним ситуацијама које, иако су највећма везане за валљевски крај и шумадијски дух, имају естетски, психолошки и емотивно шири значај који сеже ка магловитим сферама српског националног карактера.
Мирко Магарашевић