Сабране басне и сатире Радомира Путниковића 1–3

Сабране басне и сатире Радомира Путниковића као огледало епохе Сам Путниковић ове приче одређује жанровски једноставно као сатиричне текстове, по основним разлозима и побудама из којих их је писао. Приче су писане са циљем да се одбрани људско достојанство у времену великих отуђења и поништења скоро свих људских вредности. Ако не и потпуног поништења, оно сигурног понижења. Зато овај рукопис почиње причом Библија и Капитал, једноставним разговором две књиге, Библије, мајке вера и Капитала – библије атеиста, где Библија сумња у људску постојаност и да ли ће апостоли духа остати у предности пред апостолима свих погодби. Путниковић пише опоро, али и са видном радошћу животу који још траје и кога нада подржава и одржава. Милован Витезовић У времену у коме се књижевност све чешће мери видљивошћу, тиражем и тренутним одјеком, басна делује као жанр измештен из савремености. Она не жури, не удвара се читаоцу, не подиже глас. Басна тражи стрпљење, способност читања између редова и спремност да се у ономе што је наизглед једноставно препозна сложена слика света. Управо зато је избор басне, данас, редак, готово случајан. Међутим, код Радомира Путниковића он је дубоко промишљен, готово програмски. Путниковићеве басне не припадају искључиво деци, иако су често насељене животињама, јасним заплетима и прецизно вођеном нарацијом. Оне су, пре свега, упућене одраслом читаоцу који још није одустао од способности да се зачуди, насмеје и препозна себе у алегоријској слици. Та двострука адреса – дете као потенцијал и одрастао човек као одговорност – једна је од кључних одлика његовог опуса. Животињски свет у овим причама није бег од стварности, већ њено огледало. Леопарди, орлови, корњаче, свиње и папагаји говоре и понашају се као људи нашег времена – као политичари, идеолози, медијски делатници, „мали“ и „велики“ играчи у друштву моћи. Али управо тај помак, та дистанца коју басна омогућава, чини критику прецизнијом и, парадоксално, хуманијом. Путниковић не пише памфлете. Он не прозива поименце. Он показује механизме. Зоран Колунџија