Сабља, перо и крст – српско свештенство у Босни и Херцеговини
(1878–1914)

Moнографија пред читаоцима представља резултат вишегодишњег интересовања аутора за историју Српске православне цркве и живот православног свештенства у Босни и Херцеговини под османском и аустроугарском управом. Kao плод таквих истраживања настало је више научних радова чији су резултати уважени и консултовани на страницама ове књиге. Премда се аустроугарска власт над Босном и Херцеговином окончала 1918. године, из састава монографије изузетo је раздобље страдања цркве и свештенства у Првом свјетском рату, које је аутор обрадио у засебној монографији објављеној 2016. године у издању Андрићевог института – Српска православна црква и свештенство у Босни и Херцеговини у Првом свјетском рату.

Проучавање историјског дјеловања православног свештенства, као посебне и препознатљиве социјалне групе, повезано је са низом потешкоћа. Физичко затирање Срба у Босни и Херцеговини у Првом и Другом свјетском рату и ратовима у којима је нестала СФР Југославија праћено је уништавањем њихове духовности и културе (црквених и манастирских библиотека, архива и ризница), чиме је неповратно изгубљен велики дио изворне грађе неопходне за научно сагледавање овог питања. Најобимнија истраживања извршена су у архивима и библиотекама Бање Луке, Сарајева, Београда, Сремских Карловаца, Бијељине и Новог Сада. Од највећег значаја били су фондови Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву, Библиотеке Српске патријаршије у Београду, Матице српске у Новом Саду, Архива САНУ у Сремским Карловцима, Архива Епархије зворничко-тузланске у Бијељини и Архива Републике Српске у Бањој Луци. Дио неопходне грађе пронађен је у Земаљском музеју у Сарајеву, Народној библиотеци Републике Српске у Бањој Луци те Народној библиотеци Србије. Архивска грађа надопуњавaна је обимном вјерском и свјетовном периодиком, мемоаристиком, путописима, црквеним шематизмима и објављеним историјским изворима. Кориштена грађа и литература креће сe у временском распону од половине XIX вијека до радова најновијег датума на српском, њемачком, енглеском и руском језику.

Аутор