Rukopis Vojnič

Pre stotinak godina, trgovac starim knjigama Vilfrid Vojnič otkrio je u italijanskom manastiru srednjovekovni rukopis koji od tada ne prestaje da intrigira i zbunjuje stručnjake, i još uvek se smatra najtajanstvenijim rukopisom na svetu. Napisan čudnim pismom, koje možda skriva nepoznati jezik ili nerazjašnjivu šifru, rukopis sadrži stotine ilustracija čudnog bilja, neobičnih kosmoloških dijagrama i, što najviše čudi, neobjašnjive prikaze „nagih nimfi“ koje se kupaju u čudnoj, zelenoj tečnosti. Od kada je ponovo nađen, 1912. godine, rukopis je privlačio pažnju podjednako naučnika i šifranata, kao i američkih stručnjaka čiju je reputaciju uništio, sve do kriptoanalitičara Drugog svetskog rata koji su bezuspešno pokušavali da pročitaju tekst. Rukopis Vojnič još uvek je tema za najnovije teorije o njegovom nastanku, i izazov da se otkriju tajne ove intrigantne zagonetke...

Kenedi i Čerčil ovako su ga opisali:
“ Rukopis Vojnič je mali kvarto (format četvrtine tabaka), čiji listovi se razlikuju po veličini, ali su u proseku oko 23 x 15 centimetara. Numerisani su na način na koji se to radilo u 16. veku; poslednji broj je 116, ali nedostaje osam listova. Nekoliko listova je savijeno, čineći tako listove veće od dva spojena, a jedan list je veliki presavijeni “čaršav” jednak površini šest listova. Rukopis u ovom trenutku sadrži ekvivalent od 246 kvarto strana; ako se osam nedostajućih listova računa kao po dva na strani, onda je prvobitno imao ne manje od 262 strane. Poslednja strana sadrži samo ključ, a f. 57 v ima dijagram, do sada nedešifrovan, koji je verovatno ključ; od ostale 244 strane, 33 sadrži samo tekst, dok 211 sadrži crteže, obično uz nešto vodene boje, i skoro uvek sa nekim tekstom... Uopšte uzev, odlično je očuvana, mada je nekoliko strana malo odrano.”