Разговор угодни народа словинскога

Аутор: Андирја Качић Миошић Ето, заинтересовани читаоче, или штиоче, из овог времена треба да заронимо кроз векове ка фра Андрији Качићу. Наш Андрија рођен је у Бристу при Макарској баш за време Велике сеобе или пак првих година XVIII века. У то доба Срби од Скадра до Истре налазише се под скупом заштитом Венеције, са Турцима иза леђа. Млетачка „заштита“ плаћаше се крвљу и отуда оно – Крајино крвава хаљино! Глад, љути далматински крш настао после миленијумске сече, нудио је само глад. Избора за Србе у Приморју није било много остати и гладовати, турчити се, католичити се или хајдуковати. У схватању претварања српства у словенство јасан је пут ка стварању хрватства што је бечки државни програм од слома Наполеона и његове краткотрајне владе Дубровником и Далматијом. Кад удара море о мраморје, оно удара само у српским песмама али наши „језикословци“ назваше ту стилску фигуру: словенска антитеза премда је она српска антитеза. Од првог издања с половине осамнаестог века, фра Андрије ево поново међу Србима. Добро нам дошао Качићу, Старче Миловане! -из предговора Радована Дамјановића