Razaranje i rekonstitucija društva: Srbija na prelazu u XXI vek

Razaranje društva složen je i dugotrajni proces, nesvodiv na promene koje se uobičajeno nazivaju procesom tranzicije ili postsocijalističke transformacije. Društvena razorenost postaje deo socijalne svakodnevice, obeležava sve bitne sfere društva, troši resurse i energije svih aktera, ali bez adekvatnih rezultata, kvari „lep dan i miran san“ i običnih građana, ali i najmoćnijih ljudi. Razaranje svih društvenih institucija, njihovo pretvaranje u „ispražnjene društvene forme“ unutar kojih se ne dešava ono je suštinski značajno za svakodnevni život ljudi, bitno je obeležje razorenog društva. Još jedna od bitnih osobina društvene razorenosti jeste i kumuliranje nedovršenih dešavanja, onih koja započinju, ali se ne dovršavaju, što ljudima suštinski poništava perspektivu. U podtekstu ove sociološke priče nije katastrofično viđenje Srbije kao „razorenog društva“. Trebalo bi shvatiti da se u uslovima društvene razorenosti stalno troši više, a dobija manje. Ma koliko menjali političare, dok se suštinski ne dovedu u pitanje određene politike koje su generisale razaranje društva, nema realnih izgleda za društvenu normalizaciju, za normalizaciju svakodnevnog života ljudi u datoj zajednici, za istinsku rekonstituciju društva.