Ово је својеврстан антипутопис; аутобиографска књига о лутањима по свету у потрази за животним смислом - сећање на мноштво лица и личности које, је аутор сретао на својим путовањима. Од младалачког аутостопирања и пловидбе дуж обала Медитерана, преко њујоршких углова и авенија, и топлих мора далеког Истока, све до крајишких манастира и врлети у последњем рату, аутор се, на крају, враћа Србији и њеној суштини, баш као и Кандид, који се после свих авантура посвећује обрађивању свог врта.
Ова приповест светског путника препуна је узбудљивих догађања, виђених на типично капоровски, насмешен и самоироничан начин, јединствен у нашој књижевности.