О томе који путеви воде ка Ничеу у свету интелектуалне радозналости мало ко да не зна; а надаље, који путеви, стазе и богазе, се распростиру, укрштају, разилазе и сустижу у пребогатом пејзажу позитивистичког и постмодернистичког од Ничеа наовамо, уз не мале парадоксе и антиномије, мало ко да поуздано зна. Отуда је баш овај рукопис Жељка Симића као поручен, и у ту сврху добро дошао: у широком спектру обогаћује наш спознајни интерес, представља у ствари својеврсну панораму токова и струјања филозоског мишљења минулог века. У извесном смислу подсећа на Хајдегерове Шумске путеве од којих сваки, каже велики филозоф, има свој правац, али у истој шуми.
из рецензије проф. др Риста Тубића