Аутор: Хенри Милер
Страна: 98
► Остали детаљи

„Први утисци о Грчкој“ су настали током боравка Хенрија Милера у Грчкој 1939. године. Реч је о дугачком писму, или боље речено спису, које је написао и оставио грчком песнику и потоњем нобеловцу Јоргосу Сеферису (1900–1971) а који је његова удовица Маро Сеферијадис објавила након песникове смрти. То је уједно и спис у ком је зачет „Колос из Марусија“, путописно дело које ће Милер написати годину дана касније, по повратку у Њујорк. Спонтани и медитативни у исти мах, богати идејама и запажањима која разгаљују дух, „Први утисци о Грчкој“ нису изгубили књижевну драж, а многи критички увиди о модерном животу и очекивању од њега, и даље су, нажалост, актуелни.

„Путовање у Грчку крајем 1939, док се Европа припремала за рат, савршено је окончање Хенри Милеровог уметничког и људског сазревања од његовог доласка у Париз, девет година раније. Сад се око њега све раздесило. Сви из његовог круга у Паризу били су у покрету и Милер је попаковао оно мало својих ствари, а неколико рукописа оставио код свог издавача у Паризу. Путовање у Грчку било је једно од оних безмало божанских уплитања каквих је у његовом животу било и сувише мало. […] Он је то доживео као путовање у неки тајанствени преиндустријски свет релативно незахваћен разарањима што их изазивају капитализам и индустријализација, свет у ком га очекују огромна искуства. Тако је, наиме, представио своје кретање кад је у јануару 1940. почео да гради мит о сопственом духовном буђењу као делу какве свеобухватне, безмало космичке драме.

То се путовање може описати као кретање кроз три нивоа. Најудаљенији слој састоји се од западне Европе која је пред ратом, и у којој Француску сад непосредно угрожава нацистичка Немачка, а цела се Европа суочава с тоталним сукобом. То је она есхатолошка ноћна мора коју је одувек предвиђао. У позадини леже САД које је већ напустио а које су, као и Европа, пред кризом. Материјалистички и рационални поредак на ивици је слома кроз читав тај, најудаљенији слој, и снаге смрти су надвладале. Наредни ниво путовања јесте Грчка у конкретном облику. Стварна Грчка није докраја идилична; на неколико места градови су грозни, а људи глупави (по правилу они које је искварио боравак у САД), док грчка природа уме да буде сурова, па и убитачна. Најважније је, међутим, то што Милер у Грчкој налази и једну срећно заосталу земљу, становништво које је сачувало непомућену животну радост и једноставне ствари, људе с којима може одмах да саобраћа, а ту упознаје природу и многобројна света места која у срећним тренуцима могу одвести кључним визионарским искуствима. Ово води трећем и пресудном нивоу: „митској“ Грчкој, с њеним античким светим локалитетима, нивоу који ће бити основа за врхунац његовог космолошког путовања. Тај митски слој настањен је многобројним, посебно проницљивим људима који ће му бити водичи како у спољним, тако и у унутрашњим путовањима.“

„Путовање у Грчку“, Фин Јенсен

САДРЖАЈ:

Први утисци о Грчкој

Хенри Милер

Путовање у Грчку

Фин Јенсен

Филхеленство и Хенри Милеров Колос из Марусија

Пол Розенфелд

Фотографије из Грчке 30-их година