Пропаст династије Обреновића: из мојих успомена

Први историјски портрети четири знаменита српска владара.

Сликовита и поуздана панорама српске политичке историје XIX века, Пропаст династије Обреновића истовремено је и драгоцено сведочанство из пера непосредног сведока и познаваоца јавних и закулисних политичких прилика свога времена, угледног политичара и дипломате Краљевине Србије Ђорђа С. Симића (1843–1921).

Рукопис настао пре више од сто година и тек недавно пронађен, написан узорним и питким стилом, подељен је у четири поглавља са верно осликаним личностима Милоша, Михаила, Милана и Александра Обреновића. Уз оригиналне фотографије и предговор историчарке Ане Столић, која је приредила рукопис за објављивање, Пропаст династије Обреновића право је откриће и по томе што њен писац, рођен у крилу угледних државника из периода уставобранитеља, како из породичног предања тако и личног искуства, сагледава личне особине и сабира политички учинак главних представника династије која је створила нововековну Србију.

Повест о Обреновићима може се читати и као узбудљива и трагична прича о епохи једне заслужне владарске куће, утолико више што је по њеном насилном гашењу, управо у време кад је рукопис настајао, „уследило затирање трагова и рушење вишедеценијског мита о Обреновићима у јавном дискурсу, а колективно сећање на несталу династију било је обележено стереотипима током целог XX века“ (Ана Столић).