
Резултати изнети у монографији указују на ране прогностичке факторе код новорођенчади са перинаталном асфиксијомшто омогућава препознавање деце код које постоји ризик за развој каснијих секвела, што је од кључног значаја заодлуку о примени протективне терапије у неонаталном добу и рано препознавање поремећаја у развоју. Ауторканаглашава значај електроенцефалографије, као једне од најзначајнијих метода за испитивање функционалног интегритетацентралног нервног система и истиче важност благовременог спровођења одговарајуће терапије.