Приповетке - Лаза Лазаревић

Лаза Лазаревић био је цењени српски књижевник у периоду реализма те угледни лекар свога доба. Родио се у Шапцу 1851. године. Породица му се бавила трговином. Остао је рано без оца па је целу бригу о породици преузела мајка.

Након што је завршио основну школу те четири разреда ниже гимназије, школовање наставља у Београду. Тамо је завршио вишу гимназију и правни факултет високе школе. Потом је студирао медицину у Берлину, а 1879. године промовисан је у доктора медицине и кирургије.

Након тога вратио поново се вратио у Београд гдје је радио као лекар опште праксе. Мало након тога постао је и примаријус једне болнице у Београду. Постигао је велики углед као лекар у том периоду.

Шта се тиче књижевног рада, њиме је почео да се бави још за вријеме студирања у Берлину.

Његове најпознатије приповетке су: „Први пут с оцем на јутрење“, „У добри час хајдуци!“, „Школска икона“, „Вертер“, „На бунару“, „Он зна све“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“.

Након смрти објављена му је приповетка „Швабица“, и то 1898. године. Остало је још осам недовршених приповедака.

Зачетник је психолошке приповетке у српској књижевности и први је писац који је увео лик интелектуалца у своје дело.

Умро је 1891. године.