Приче уз сремачку вишњевачу

Имали смо пре годину дана веома инспиративну и сасвим уверљиву, а понајвише питку књигу Николе Нинковића о неодољивости старе вишњеваче, сремачког нектара, са њеном скоро исконском историјом и са доста древних и мање древних тајни како се она прави. Зашто доста? Зато што их у извесним нијансама има невероватан број, да је и оваквом вишњевачологу, какав је Никола Нинковић, понешто тада остало недоступно. О томе, додуше успутно, понешто сведочи и ова књига. После ове књиге пробали смо једну описану вишњевачу и уверили се, у наздравље нам, у многа њена својства свих хвала вредна. Тада смо предвидели да се Нинковић на овој књизи о вишњевачи неће зауставити.
И ево, развезао му се језик. Ево Прича уз Сремачку вишњевачу које су изворног порекла, али од стране Нинковића прикупљане и исписане његовом вештином колико препричавања још више додавања. Оне су главно мезе, уз сва могућа која иду уз вишњевачу, али и главно исходиште уживања у вишњевачи. Зато ове приче треба и читати уз вишњевачу. Ако је немате, онда морате замишљати да их читате уз њу. У добра времена телевизије приче би биле добар предлог за занимљиву серију. Овако, ова духовита књига је добар прилог за карактерологију Сремаца. Књига је посвећена Сремицама, које иначе праве вишњеваче за оне који домишљају ове приче.
Издавач и уредник су после прве Нинковићеве књиге пробали вишњевачу. После ове књиге нећемо пробати Сремице.

Милован Витезовић