Prevencija, detekcija i liječenje dekubitusa

Problem lečenja hroničnih rana star je otprilike koliko i čovek, ali ipak, pre 50-ak godina s napretkom nauke i tehnike postavljene su jasne odrednice kako, kada i šta treba koristiti kod njihovog liječenja. Kako hronična rana – dekubitus, ulcus crusis ili dijabetično stopalo s ulkusom – nije samo lokalna promena, razumljivo je i da u svakom slučaju bolesnik treba biti obrađen timski, od strane više specijalista.

Problem je mnogo veći i širi nego što na prvi pogled izgleda. U zemljama bogatijim od nas posvećena je posebna pažnja lečenju hroničnih rana. Postotak izlečenja vrlo je visok (kod dekubitusa do 63%!). Postoje edukacijski programi za lekare, medicinsko osoblje i ostale zaposlene koji se susreću s hroničnom ranom. Štaviše, traži se kontinuirana edukacija svih profila, posebno porodica ili osoblja u domovima i bolnicama. Postavljeni su standardi koji se moraju poštovati da bi se u ustanovi, bolnici ili kod kuće mogao i smeo lečiti dekubitus.
Ne zaboravite, ako se dijagnostikuje 2. stadijum dekubitusa pri prvom zapažanju, to znači da nisu spravodobno potrebne preventivne mere i da se problem ne prepoznaje. U slučaju 3. i 4. stadijuma dekubitusa možemo tvrditi da su mere lečenja bile nedovoljne, a uzroci su jasni. Danas, uz poznavanje patofizioloških činjenica i uz opremu i sredstva rezultati su više nego zadovoljavajući.