Posthumni memoari Brasa Kubasa

OPIS
I danas aktuelan, dinamičan i ironičan, ovaj roman objavljen 1881, posvećen je životu izvesnog Brasa Kubasa. Pripovedanje se odvija u prvom licu, ali u prvom preminulom licu. Neobične ličnosti, večne ljubavne priče i situacije, za koje bi se pre reklo da su preuzete iz kakvog Kafkinog dela, predstavljaju strukturu romana koji pleni lakoćom s kojom se čita. Pored sistematičnog pesimizma, ovaj roman sadrži i sve elemente Mašadove filozofije, koja će svoj vrhunac dostići u sledeća dva velika romana Quincas Borba i Dom Casmurro, a čije jezgro predstavlja naglašeno osećanje relativnosti: ništa nije apsolutno, ništa nije vredno potpunog zalaganja, ništa nije dostojno naše mržnje, niti naše ljubavi. Međutim, duboki pesimizam i razočaranje kojima odišu njegova dela, bili bi nepodnošljivi da nisu vešto prerušeni u ironiju i inteligentan humor.

O AUTORU
Žoakin Marija Mašado de Asis (Rio de Žaneiro, 1839 –1908), brazilski pisac, hroničar, dramaturg, kritičar i pesnik. Sin slikara mulata i pralje, veoma rano je ostao bez roditelja. U osnovi je bio samouk i svoje književno znanje stekao je čitanjem klasika. Mašado de Asis je bio mulat, siromašan, epileptičar i mucao je, ali ga sve to nije sprečilo da postane prvi predsednik Brazilske književne akademije. Uprkos aktivnom društvenom životu unutar književnih krugova, do smrti ostaje povučen i politički suzdržan. Mesto među velikanima svetske književnosti − ravnopravno uz Dantea, Šekspira i Servantesa − Mašado de Asis, najznačajniji predstavnik brazilskog književnog realizma, obezbedio je upravo Posthumnim memoarima Brasa Kubasa.