Последњи град, 3 део, Издаја

“Пред Вуком, Алтаманом и њиховим пратиоцима је Бели Град, а у њему дечакова мајка, коју желе да ослободе. Да би то учинили, мо­рају да се спусте под земљу и уђу у таму. Свесни су да тамо доле мрак није једино што их вреба. На површини се одвија суђење. Црвени клан стоји пред избором новог ратног заповедника. Волшебник вешто вуче конце. Све то неће одредити само судбину Хорде, већ ће запечатити многе животе у земљама захваћеним ратом, али и онима које још живе у „миру”. Капетан Нерод очајнички се бори за свој град и цели клан Врана. Ухваћен у вакуум ишчекивања напада на Вранград, мучи своју савест питањима. Да ли ће га она победити пре него непријатељ? На далеком југу благословено пролеће се завршило. Наступила је зима, која је за становнике скривеног града оштра као казна, као проклетство. Лазар одлази по савет, препуштајући Гребендол наследнику. Семе сумње једном посађено у срце наставиће да клија упркос студени и снегу. Или баш захваљујући њима. Рат који букти сувише дуго никако да се угаси. Кад се херојство истроши, на његовом репу јашу мрачна дела. Оданост смењује издаја. И једно и друго његове су заставе. Око, замагљено страдањем, често их не распознаје. Да ли је издаја дело палих или рефлекс слабости? Како било, њен ожиљак боли више од сваког другог, а често се носи и иза двери смрти. Победа никад није била загарантована. За њу мора да се жртвује све.”