Последња византијска царица

Царица Јелена Палеологина (1364-1450), Мајка Константина XI, последњег ромејског самодршца, и његовог старијег брата и претходника на престолу Јована VIII, српска принцеза из породице Драгаш-Дејановић, директни изданак светородне лозе Немањића, под старост замонашена са именом Ипомонија, готово шест деценија седела је на константинопољском престолу. У животу Византије била је присутна у последњем и најтежем периоду, када је Источно Римско царство већ ушло у други миленијум постојања. Ово је прича о њој и о епохи у којој је живела, испричана на основу историјских докумената и сведочанстава савременика.

САДРЖАЈ

ПОСЛЕДЊА ВИЗАНТИЈСКА ЦАРИЦА

Пролог, 5
Јеленино рођење и детињство на двору Драгаш-Дејановића. Дани спокоја, 10
Велико путовање, 18
Младост, девојаштво. Прилике на Балкану се мењају. Зебња, 27
Просидба и оно што јој је претходило, 39
Одлазак у Константинопољ, 46
Удаја и крунисање, 56
Рођење престолонаследника, 66
Јелена у очима савременика. Подизање деце, 73
Трагични боравак на Пелопонезу, 85
Изненадни преокрет, 92
Повратак у Константинопољ, 99
Утеха, 105
Стасавање принчева. Царство се опоравља, 112
Синови преузимају дужности. Срећно доба за царске супружнике, 124
Двоструко венчање. Стари Цар се повлачи, 132
Јованово путовање. Болест и смрт Манојла ИИ, 139
Пораст Јелениног утицаја на државне послове, 147
Поход на Пелопонез. Адроников одлазак, 155
Живот Царице-мајке, 162
Сабор у Ферари и Фиренци, 174
Унија и њене последице, 182
Јелена постаје монахиња Ипомонија, 192
Смена на престолу. Царичино упокојење, 202
Утешна реч Георгија Схоларија цару Константину поводом смрти госпође његове мати, 213
Девет врлина најсветије Царице, 223
Епилог, 229