Политика пољопривреде Србије и њен утицај на стање сточарства

Пољопривреда, као најстарија људска делатност, одувек је била, а и данас је, предмет интересовања ширег круга људи, а посебно оних умних. Развој пољопривреде је био дуг и спор процес, са мање или више успеха и падова. Међутим, шире дисциплине које су се развиле око пољопривреде и које се баве изучавањем социоекономских параметара пољопривреде су временски релативно младе у поређењу са датом науком.

Велики напредак праћења, односно, развоја економске теорије и научних дисциплина, веза са мерењем ефеката, интеракција пољопривреде са другим делатностима економије и њеног директног доприноса укупном развоју, остварена је крајем 19. и првом половином 20.века.

Овај период карактеришу тесне везе између аграрне економије, као примењене економске дисциплине, са емпиријском применом математичке статистике, чиме је остварен значајан допринос економетријским методама. Успешан развој пољопривреде и сточарства зависи, пре свега, од природних и људских ресурса. Без земље, воде и климе, као и усаглашеног односа биљне и сточне производње, уз активно учешће човека, не може се замислити, односно, одвијати, технолошки процес производње у пољопривреди.
САДРЖАЈ
Предговор, 5
Политика пољопривреде Србије и њен утицај на стање сточарства, 7
Сажетак, 7
Зашто држава ?, 13
Основни структурни показатељи развоја пољопирвреде и сточарства, 17
Развој економске мисли у вези са местом и улогом пољопривреде у економском развоју, 17
Становништво, 18
Природни потенцијали, 21
Структура пољопривреде, 26
Пољопривредна газдинства, 29
Газдинства према коришћењу земљишне површине, 32
Сточни фонд, 39
Сточарство на пољопривредним газдинствима, 41
Газдинства према броју животиња, 42
Говедарство, 43
Свињарство, 49
Овчарство, 53
Живинарство, 57
Улога и значај сточарства у развијеним земљама Европе, 63
Пољопривредна газдинства земаља са најразвијенијим сточарством у Европској унији, 64
Нови правац производње хране, 71
Потребе и могућности развоја нашег сточарства, 79
Зашто је уопште потребно да гајимо животиње, 79
Пољопривредно земљиште као основни ресурс за развој сточарства, 80
Газдинства носиоци развоја сточарства, 81
Распоред робних газдинстава по регионима, 84
Сточарство – ослонац развоја пољопривреде и села, 85
Одрживи – фармски развој сточарства, 93
Пољопривредна газдинства која обезбеђују усаглашен однос биљне и сточне производње, 94
Организација сточарства, 95
Фармско – робно сточарство, 97
Регионална заступљеност фармског робног сточарства, 102
Газдинства – потенцијални робни фармери у сточарству, 103
Газдинства у говедарству, 103
Газдинства у свињарству, 105
Газдинства у овчарству, 106
Газдинства у живинарству, 108
Производни, економски и социјални ефекти робног фармерства, 109
Сточарство у ланцу прехрамбене индустрије и трговине, 113
Пољопривредна политика Европске уније и сточарство, 117
Пољопривредна политика Србије, 121
Значај сточарства за нашу земљу, 121
Зашто држава?, 126
Sustainable livestock production and Serbian agricultural policy, 134
Summary, 134
Литература, 141