Под отровним плаштом

Књига о апатридима који свој будан сан постварују једнако у затворској ћелији, тој реторти живота, као и у невремену ригидних система. Есеји, (п)огледи, маргиналије Мирка Демића, на ни од кога задату тему Деснице и Киша, Зупана и Шулца, Андрића и Гомбровича, уверено настоје да покажу како су сви њихови књижевни и некњижевни инциденти и неспоразуми са баналношћу и ауторима примењене макулатуре, интимно, дубоко разложно постављени у спиралу његовог развоја. Отуда толико скрупула за чињенице и датуме почетака, озарења, првих корака. И отуда најоствареније странице књиге надалеко светле својом доживљајношћу чудесима и смрти. Могућност која постаје битна атрибуција: ову књигу је, понегде би се рекло: морао а суверено и могао да напише једино аутор неких од најплеменитијих наших исповести, увек помало налик на антимемоаре, у овом веку (Ћилибар, мед, оскоруше; Трезвењаци на пијаној лађи). А Херкул је иностранство, поверио нам је и Црњански.

Драшко Ређеп