Pisma iz Moskve

Autor

Mi­hail Ri­klin, fi­lo­zof i ese­ji­sta, ro­đen je 1948. u Mo­skvi, gde je na MGU stu­di­rao fi­lo­zo­fi­ju i este­ti­ku. Dok­tor­sku te­zu je od­bra­nio u Fi­lo­zof­skom in­sti­tu­tu Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka, gde i ra­di kao ru­ko­vo­di­lac is­tra­ži­vač­kih pro­gra­ma. Me­đu nje­gi­vim knji­ga­ma su: Lo­gi­ka te­ro­ra (1992), Žak De­ri­da u Mo­skvi. De­kon­struk­ci­ja pu­to­va­nja (1993), Umet­nost kao pre­pre­ka (1997), De­kon­struk­ci­ja i de­struk­ci­ja. Raz­go­vo­ri sa fi­lo­zo­fi­ma (2002) i Vre­me di­jag­no­ze (2003).

Pi­sma iz Mo­skve je knji­ga sa­sta­vlje­na od 22 tek­sta ob­ja­vlje­na u ča­so­pi­su Let­tre In­ter­na­ti­o­nal. Iz­bor je odo­brio autor. Reč je o tek­sto­vi­mam ko­ji kri­tič­ki osve­tlja­va­ju sa­vre­me­ni tre­nu­tak ru­a­skog dru­štva. Po­sled­nji od njih, pod na­slo­vom “Su­mrak pro­sve­ti­telj­stva” za­vr­ša­va se kon­sta­ta­ci­jom da su “oni ko­ji su do­ne­dav­no bi­li naj­pra­vo­ver­ni­ji ele­men­ti so­vjet­skog dru­štva, sa­da uve­li­ko po­sta­li pri­vr­že­ni­ci pra­vo­slav­nog fun­da­men­ta­li­zma”, a da oni ko­ji su se za­la­ga­li za slo­vo­du sa­ve­sti i mi­šlje­nja “sve če­šće bi­va­ju bez ape­la­ci­je pro­gla­še­ni za ne­pri­ja­te­lje pra­vo­sla­vlja i ru­skog na­ro­da”. Na taj na­čin, za­klju­ču­je Ri­klin, “me­nja se vek­tor re­pre­si­je, ali ne i nje­na struk­tu­ra”.

Prikaz knjige u Novom listu: S. Šnajder – Logika raspadanja