Evropa u XIX veku

U Zapadnoj Evropi u 19. veku vodila se borba za konačnu pobedu demokratije kao temelja građanskog društva. Sistem je počivao na privatnom vlasništvu, slobodnom tržištu i liberalizmu a pojava radničke klase na istorijskoj sceni dovodi do razvoja ideja socijalizma kao značajnog političkog faktora. Tome doprinosi i veliki napredak nauke i pronalazaštva što dovodi do podizanja nivoa opšteg i stručnog obrazovanja. Intelektualno stvaralaštvo i sloboda dovode do nezapamćenog društvenog napretka. Književnost i umetnost su dali nezaboravna dela, filozofija je dobila novi polet kroz dela Kanta, Hegela, Bentama, Ničea, Konta i drugih u nastojanju da se produbi i proširi tumačenje sveta i sagleda njegova stvarnost. Demokratija je u Francuskoj krajem veka konačno pobedila, ali je zemlja bila oslabljena nesuglasicama, korupcijom, privredni razvoj usporen. U Italiji, nakon ujedinjenja, demokratija se još nije učvrstila, u zemlji su vladale nesređene političke prilike. Velika Britanija, pod kraljicom Viktorijom, dostiže vrhunac moći a mnogonacionalna Austro-ugarska nije uspela da reši nacionalne probleme, dok se demokratija u Rusiji sporo razvijala, iako je vojnički i ekonomski napredovala. Tako se u Evropi završio 19. vek koji je doveo do ogromnog napretka, ali i strepnje za budućnost usled nerešenih odnosa među pojedinim državama.