Писма из Малог Јерусалима

Ова књига је писана озарено, али несентименталним стилом; писана је на начин који изазива гануће лишено патетике. Осећамо и знамо да је њен аутор написано доживео и преживео, било да је радио у архиву, било да се сретао са живим људима. Успео је да нам пренесе ликове и гласове оних који су прошли да би заувек остали у нама. Успео је да нам саопшти поруке оних који су још увек међу нама, и уче нас. Тихи гласови српских подвижника у Перовићевој књизи се каткад дигну до громких одговора на изазове савремености, али никад не постају митингашке пароле ...


САДРЖАЈ

Уводна реч, 5

Још једно невреме у Дивљани (разговор са мати Ангелином из Дивљане), 23

Решење је увек у праштању (разговор са оцем Дионисијем из Липовца), 41

Најважније је да човек буде истинит (разговор са оцем Симеоном из Рукумије), 61

Деда Таско - човек Божји са Старе планине, 79

Велика, 103

Прича о пастиру који је пркосио громовима, 113

Старе слике оца Зорана Тошића, 127

Да живимо у загрљају Божјем (одабране поуке владике Јована), 157

Када се срећа осмехнула нашим манастирима, 175

Бројанице (краћа писања и белешке), 183

Белешка о писцу, 199

Коришћене фотографије и илустрације, 201