Недуга владавина Петра I (1903–1914) сматра се златним добом просперитета Србије. Био је једини уставотворни парламентарни монарх и демократа у правом смислу те речи, а његов пример може бити велико надахнуће и узор и у данашње време, нарочито када се узме у обзир лична скромност која се граничила са аскетизмом. (…)
Његова изјава да би се, уколико српски народ тако одлучи, сагласио са укидањем монархије и успоставом републике, била је изјава без преседана у српској историји и указује на аутентичност његове демократичности. Једини услов краља Петра да дође на српски престо те 1903. био је да га народ изабере.