У овој значајној студији Феликс Равесон је урадио драгоцен посао: показао је да се у Паскаловој апологији хришћанства ум не подређује вери, нити се пориче филозофија, како се иначе сматрало. Напротив, код Паскала откривамо постојање, мада не у систематском облику, истинске филозофије, која је у потпуном складу с ауторовим личним веровањем изложеним у његовим Мислима и другим делима. Уз то, Равесон речито, убедљиво и енергично раскринкава измишљену али веома утицајну дихотомију према којој Паскалов интуитизам представља пуку алтернативу картезијанском рационализму. Паскалова филозофска мисао представљена је као интегрална концепција у којој интуиција као метод никад не искључује рационални приступ филозофским проблемима.