Покајање радовање

            Страшан је не пад, него павши лежати и не устајати, тј. драговољно чинити зло и остајати у небризи, и помислима очајања прикривати слабост воље. Таквим људима и пророк, будући у недоумици говори:””Ко падне не устаје ли, ко зађе не враћа ли се” (Јев. 8,4)?

          
Јер Њега не могу толико раздражити наши једном учињени греси, колико не хтети исправити се. Грешити још је својствено човеку, али остајати у гресима – то већ није људско, него сасвим сатанско дело.

(Из поука палом Теодору)