Октобра 1990. Немачка се ујединила после пуне четири деценије поделе као последице пораза у Другом светском рату. Годину дана раније 1989, срушен је Берлински зид. У жестоком, до тада невиђеном стампеду стотине хиљада грађана са обе стране границе, нестао је један од највећих, а можда и највећи симбол хладног рата; симбол политичког, војног, идеолошког и свакаквог другог сучељавања Истока и Запада, двају блокова на чијем су челу биле две водеће светске силе – Совјетски Савез и Сједињене Амричке Државе.
То су били догађаји који су променили ток европске, па и светске историје; мењала се политичка карта света, нестајале су једне, а појављивале се друге, нове државе, често насилним путем, употребом оружја.
Од тих, деведесетих година прошлог века, до дана данашњег, упорно и са правом се понавља крилатица да после рушења Берлинског зида и уједињења Немачке, више ништа није исто. Свет је данас нешто сасвим друго, драстично се разликује од оног у коме смо живели до тада. Нажалост, најчешће не у позитивном смислу како су то народи Европе желелу, надали се и очекивали.